Bliži se kraj 2023. godine, pa znam da nemate previše vremena za čitanje. Ali bi bilo sjajno da izdvojite nekoliko minuta i pokušate da pronađete motivaciju u narednim redovima da sledeće godine pokidamo zajedno i konačno dobijemo prostor koji zaslužujemo u kompanijama.
Ako vam ovo nije privuklo pažnju, ništa neće. 😂
Hajde da se osvrnemo na godinu koja je iza nas. Ako se fokusiramo na lokalno tržište i zajednicu u kojoj poslujemo možemo lako zaključiti da je ovo bila godina (pre)loma naše profesije.
Šta vidimo u retrovizoru?
S jedne strane, imamo pregršt sjajnih događaja koji su okupili profesionalce sa svih strana sveta koji su došli da podele svoje iskustvo sa nama. Dubok naklon Empple ekipi koja je najzaslužnija bila za to. Sa druge strane, imamo zakasneli trend koji je poremetio svetsko tržište prošle godine, a ove se prelio kod nas iz sve snage – otkazi. I taman kada pomislimo da smo sa njima završili – eto naknadnih potresa koji uspeju da poljuljaju i onaj plašljivi optimizam koji smo imali i nadu da će nam naredna godina doneti stabilizaciju.
Ono što nam dodatno ne dozvoljava da se “smirimo” jesu i sjajne priče koje dolaze sa globala i koje smo mogli da čujemo i u okviru Empple festivala. Taman smo naučili osnove, kad eto napredne svetske misli l (konkretno Jonasa) koja se javno odriče EVP-a i tvrdi da je to trošenje vremena.
Znam, znam, sve ovo ne zvuči previše motivišuće, ali polako, dolazim do poente.
Nije nam bilo lako. Stavljani smo više puta pred svršen čin da se borimo sa posledicama odluka u koje nismo ni bili uključeni, dok smo se uveliko borili da uverimo menadžment zašto smo potrebni biznisu. Kada na sve to dodate razapinjanje na LinkedIn-u, Redditu i svim ostalim dostupnim platformama, upravo tih ljudi koji su se verovatno najviše borili za ljude interno, počnemo malo da se pitamo gde sve to vodi i zašto smo uopšte tu.
Padnite mi u zagrljaj. Teško je. Hajde da damo ovoj godini minut ćutanja.
Minut je prošao – idemo dalje!
2024. godina je pred nama. I vreme je da se neke stvari preseku. I ne, ne mislim na prazne novogodišnje odluke (iako podržavam svaki mehanizam koji vam pomaže da pokrenete promenu). Vreme je za introspekciju. I da, to najviše boli od svega, ali vreme je da prestanemo da se pitamo: “Zašto su me stavili u takvu poziciju?” i počnemo sa: “Šta mogu da uradim da više ne budem u takvoj poziciji?”
Vreme je da menjamo perspektivu.
Naš posao je prelep. Na kraju dana možemo da ugasimo laptop sa mišlju da smo nečiji dan učinili boljim, da smo nekome pomogli da napreduje, da smo pomogli stvaranju psihološki bezbednog prostora – ili šta god da vas vozi. I pristali smo na to da taj posao nekada radimo i iz senke. Dakle, nismo ga izabrali zbog priznanja, već zbog dublje svrhe.
Ali da bismo tu svrhu mogli da ispunimo, važno je da znamo gde stojimo u odnosu na organizaciju. Vreme je da promenimo narativ i svoje viđenje situacije u kojoj smo.
Razmišljajmo kao menadžeri pre nego što postanemo menadžeri
Šapnuću vam nešto – menadžment ne zanima to što mi hoćemo da menjamo svet, njih zanima koliko će im novi svet doneti profita. I ne, nije to čist kapitalizam, već biznis um. Ne osuđujte svoje menadžere jer vam traže ROI da bi odobrili neku inicijativu. Teško je to čuti, ali zbog preskakanja tih odobrenja i sprovođenja aktivnosti koje “imaju i drugi, pa hajde i mi”, mnoge kompanije su istopile svoje rezerve i došle u situaciju da otpuštaju ljude. Ima tu još mnogo drugih faktora, naravno, i daleko od toga da su naše ideje krive, ali moramo biti oprezniji.
Zato, umesto da tražimo šupljine u pristupu i pakujemo informacije tako da se menadžmentu dopadnu, hajde da se odmaknemo još jedan korak i pokušamo da razmišljamo kao oni. S tim što, za razliku od njih, mi sada imamo dve agende: prva je kako da donesemo više profita, a druga je kako da čineći to učinimo kompaniju dobrim mestom za rad za sve zaposlene.
Ako tako pristupamo odlukama koje donosimo i ako imamo u vidu biznis ciljeve, vrlo brzo ćemo i mi sami biti prepoznati kao saradnici menadžmenta, a ne “onaj sektor što samo traži novac za tim bildinge”. Razmišljajmo dublje, delujmo smislenije i uskladimo se sa biznisom.
2024. godina je naša!
Ako nas je nešto naučila 2023. godina, to je da na krizu uvek moramo biti spremni. A najbolji način za to je implementacija kriznog načina razmišljanja i u doba kada je sve dobro.
Hej, ne zaboravite, mi smo sa Balkana – ako neko živi agilnost to smo mi. Ili da prevedem na srpski – snalazimo se daleko bolje nego “oni preko”.
Zato, samo zavirite malo u sebe i pronađite taj inat i snagu koju svi imamo od rođenja. Pobedićemo ove godine i dokazati biznisu zašto je brendiranje poslodavaca mnogo više od posta na LinkedIn-u ili ocene na Joberty-u.
Uz vas sam!
