Čini se da je svaka sledeća godina na tržištu rada sve izazovnija. Iako se stvari pokreću, isprobavaju novi modeli i metode i promene dešavaju u svakoj fazi iskustva talenata, deluje da još nema konačnih rešenja i da se „orkestar još nije naštimovao“. Zanimljivo je da su sva „očekivanja“ i „predviđanja“ do kraja neizvesna i da nam ni najveći stručnjaci ne mogu dati „dojavu“ za veliko finale krajem 2024. godine.
Ono što je sad svima već postalo jasno u vezi sa employer branding-om je da računica „100 grama“ korporativnog videa plus „400 grama“ meetup-a plus „500 grama“ objava sa korporativnih profila i ugovorenih „550“ sa profila zaposlenih kako smo fenomenalni plus možda po „prstohvat“ PR tekstića, učešća na konferencijama i zabavan tim bilding, neće dovesti do rezultata: „Naša kompanija je zaista prepoznata kao ona u kojoj ljudi vole da rade i zadovoljni dolaze na posao, jer ulažemo u njihov karijerni i lični razvoj, negujemo ljudske vrednosti i zdravu korportivnu kulturu, uz puno poštovanje svih standarda radnog i profesionalnog okruženja“. Ovoga puta izostavićemo u potpunosti priču o otkazima, gorkim ukusima takvih iskustava i nesnalaženju kompanija u samom načinu date „realizacije“ i izostanku komunikacije na tu temu.
No, hajde da se vratimo na širu sliku i tržište rada, i da razmislimo u kojim će sve segmentima „biti napeto“ (osvrnuću se samo na tri, za mene najzanimljivija segmenta).
Koliko nas veštačka inteligencija plaši, a koliko joj se radujemo?
Iako više od polovine kompanija i dalje ne koristi veštačku inteligenciju, očekuje se da će se ovaj broj vremenom smanjivati. Hoće li nas veštačka inteligencija zameniti ili će nam samo pomoći, glavno je pitanje od koga niko, ni na jednom nivou, ne može da pobegne. Čak i većina lidera smatra da bi njihov posao mogla zameniti AI. Zato i ne čudi podatak da strah od potencijalnog gubitka posla ima 78% radnika. Sa porastom primene AI, raste i tražnja za veštinama potrebnim u njenom razvoju, pa su se oglasi za posao na LinkedIn-u koji traže ekspertizu generativne AI povećali za 21 put od januara 2023. godine.
Veruje se da će najveći uticaj imati u oblastima obrazovanja, prava, tehnologije i umetnosti, a njeni alati već mogu da kreiraju većinu tipova pisanog, slikovnog, video, audio i kodiranog sadržaja. Uz pomoć alata generativne veštačke inteligencije svakako će biti olakšan i ubrzan proces rada, a razvojem zdravog EX programa organizacija može da podstakne veću produktivnost, manji odliv i više kreativnosti.
Iako se automatizacija može koristiti za pronalaženje vrhunskih talenata i ubrzavanje procesa regrutovanja, njena primena predstavlja izazov za različitost i inkluziju, pa će zahtevati veću budnost u 2024.godini. Direktiva EU o veštačkoj inteligenciji stavila je zapošljavanje u kategoriju najvišeg rizika, jer neproverena upotreba algoritma u procesima zapošljavanja može uticati na diskriminaciju. Tako je Amazon neslavno ukinuo svoj model zapošljavanja uz pomoć veštačke inteligencije, kada je shvatio da su modeli obučeni da procenjuju kandidate posmatrajući obrasce u biografijama dostavljenim kompaniji tokom 10 godina. Kako je u pitanju tehnološka industrija, većina je dolazila od muškaraca, pa je sistem automatski filtrirao aplikacije od strane žena, utičući na rodne jazove.
Zašto se predviđa rast troškova zdravstvenih benefita?
Da li zbog pregorevanja na poslu, ekonomske neizvesnosti, straha od otkaza, toksičnih odnosa na poslu ili tihog davanja otkaza zbog neangažovanosti, tek prema nedavnim studijama fizičko i mentalno zdravlje radnika se pogoršalo u toku ove godine, a sumnja se da će se ovaj trend nastaviti i u sledećoj.
I bez obzira što su troškovi zdravstvenih usluga usled inflacije i nedostatka radne snage porasli, ipak će se kao posledica narušenog mentalnog zdravlja i pojačane brige o zdravlju od strane poslodavaca, javiti povećano ulaganje u zdravstvene benefite. Osim toga, kompanije bi trebalo da se fokusiraju i na način komunikacije, kao i rešavanje problema i toksičnih odnosa, odnosno sve ono što može narušiti zdravlje radnika.
Da li će se pomiriti želje poslodavaca i zaposlenih u vezi sa fleksibilnim radom?
Mada zvuči kao pitanje od milion dolara, reklo bi se da „sila zakon menja“, i da će tako biti i u ovom slučaju.
Sila zvana korona je nametnula rad od kuće. Kako je rasla tražnja za različitim robama, uslugama i servisima, usled porasta obima posla, rasla je tražnja i za zapošljavanjem. I došlo je do obimnih zapošljavanja, posebno od strane velikih tehnoloških kompanija. Strah od pada produktivnosti, gubitka motivisanosti i slabljenja lojalnosti kompaniji je pao u drugi plan.
Prestanak korone doveo je i do stabilizacije tržišta, ali i pada tražnje za istim onim robama, uslugama i servisima, pa su kompanije koje su najviše zapošljavale počele najviše i da otpuštaju, oslobodivši se tada viška zaposlenih. Istog trenutka, pregovaračka moć prelazi na stranu kompanija, koje su onda u situaciji da postavljaju svoje uslove. A jedan od njih je i povratak u kancelariju ili bar hibridni model rada, sa dolaskom u kancelariju nekoliko puta nedeljno. Pritisak kompanija da se zaposleni vrate u kancelarije je tokom 2023. godine bio najveći od početka korone. Top menadžment najvećih svetskih kompanija nije skrivao negodovanje prema fleksibilnom modelu rada, tvrdeći da produktivnosti, saradnja i angažovanje zaposlenih trpe prilikom rada van kancelarije. Kao još jedna vrsta pritiska od strane poslodavaca da se zaposleni vrate u kancelarije javile su se i povećane mere kontrole i nadgledanje zaposlenih.
Iako istraživanja govore u prilog tome da je dva do tri dana nedeljno u kancelariji optimalan radni aranžman za kulturu i performanse, kompanije izgleda ne odustaju od toga da sprovedu akciju potpunog povratka zaposlenih u kancelarije do kraja 2024. godine.
U trenutnom prividnom zatišju, ali i u dalje velikoj ekonomskoj neizvesnosti, deluje da će doći do kompromisa i da će se plan kompanija da zaposlene vrate u kancelarije, bar na 3 dana, obistiniti za veliku većinu.
Još jedna opcija koja bi mogla da pomiri želju poslodavaca o radu iz kancelarije, i želju zaposlenih za određenim nivoom fleksibilnosti, a koji definitivno može da utiče i na manje sagorevanje na poslu i bolje mentalno zdravlje, je četvorodnevna radna nedelja. Istraživanja pokazuju samo pozitivne rezultate za obe strane. Ako tome dodamo i brže obavljanje posla usled korišćenja veštačke inteligencije, stižemo do kompromisa koji može da odgovara svima. A hoće li tako zaista i biti ostaje da vidimo.
