Svojim radom nastoji da provocira, unese pozitivne promene i gradi mostove između talenata i beskonačnih mogućnosti kao i jakom employer branding-u. Nemanja Stojšić je sertifikovani internacionalni komunikacioni trener, a svojim angažmanom nastoji da unese revoluciju u ljudske resurse. Sa preko šest godina iskustva, posvećen je transformaciji kako karijera tako i kreiranju ličnih brendova, verujući da svako zaslužuje šansu da dostigne svoje najviše visine. Svoju strast prema ljudima i komunikaciji prepoznaje kao čarobni ključ za uspeh, a trudi se da inspiriše sve oko sebe da sanjaju veće snove, izađu iz svoje zone komfora i pojure za svojim strastima. Sa Nemanjom smo, između ostalog, razgovarali upravo o važnosti ličnog brenda kao jednog od postulata employer branding i HR profesionalaca.
Pre svega kako je izgledalo tvoje upoznavanje sa employer branding-om i zašto te trenutno najviše privlači ova tema?
Sa employer branding-om sam se upoznao sasvim slučajno. Kroz dugogodišnje iskustvo u regrutaciji i selekciji, istraživao sam kako podići kvalitet procesa i na lak način spolja preneti sjajne stvari koje kao kompanija radimo. Bez obzira na to u kojoj kompaniji radim, tražio sam različite pristupe. Tako sam naišao na LinkedIn profil Katarine Šonjić, koja me je inspirisala da se dublje posvetim ovoj magičnoj oblasti (do sada ona ne zna za ovo 😄). Employer branding me jako privlači jer dozvoljava mom unutrašnjem Petru Panu da se konstantno igra. Ova oblast pruža mnoštvo mogućnosti za kreativnost, izlazak iz zone komfora i stvaranje završne slike koja, kad vidiš rezultate, dodatno pokreće i motiviše.
Komunikacija je definitivno jedan od stubova uspešnog brenda poslodavca, pa nas zanima tvoje viđenje kvalitetne eksterne i interne komunikacije…
Kao trener komunikacionih veština i lider u HR i employer branding svetu, verujem da je komunikacija ključ svakog uspeha. Kada govorim o komunikaciji, mislim na transparentnost, pravovremenost i preciznost informacija koje šaljemo našim saradnicima, bilo internim ili eksternim. Uspešna komunikacija donosi rezultate i podstiče rast. Ono što spaja internu i eksternu komunikaciju je neophodnost poznavanja naše ciljne publike kako bismo kreirali narativ koji donosi rezultate.
Interna komunikacija je temelj svakog uspešnog tima. Važno je da sa zaposlenima komuniciramo blagovremeno, pružajući što više pojašnjenja. Kada se suočavamo sa promenama, kao što su promene u procesu regrutacije i selekcije, ključno je da kroz internu komunikaciju sprovedemo dobar change management. Postepeno uvodeći zaposlene u promene, pružamo im dovoljno informacija i ulivamo poverenje i sigurnost. Takođe, omogućavamo im da iznesu svoje mišljenje, na koje ćemo adekvatno odgovoriti feedback-om ili usvajanjem predloga.
Kod eksterne komunikacije, važno je da budemo iskreni i transparentni. Ne pokušavamo da prikrijemo stvari, već komuniciramo na način koji pokazuje da smo pre svega ljudi. Savršenstvo ne postoji, ali radimo na otklanjanju problema kada se pojave. Dobro iskomunicirana situacija može značajno uticati na percepciju naše kompanije. Primer odlične eksterne komunikacije je objava kompanije Hooloovoo nakon velikog layoff-a. Javno su preuzeli odgovornost za nereagovanje na vreme, ali su takođe predstavili rešenje. To je primer koji pokazuje kako transparentnost i odgovornost mogu voditi ka uspehu.
Svaka komunikacija treba da uliva poverenje, sigurnost i osećaj pripadnosti. Kroz pravovremene i precizne informacije, gradimo snažne veze sa našim saradnicima i stvaramo okruženje koje podstiče rast i uspeh.
Koliko je važno da mladi dobiju podršku od prvog dana onbording-a kako bi pravovremeno razvili svoje afinitete i talente za razvoj karijere? Koja je tvoja uloga u svemu tome?
Podrška koju pružamo je od ključne važnosti i zaslužuje našu posebnu pažnju. Kroz ovo iskustvo, mi oblikujemo stavove i postavljamo temelje mladim ljudima o poslovnom svetu, sebi i radnom okruženju. Onboarding je presudan segment svakog početka jer je upravo on ključan za izgradnju samopouzdanja novih članova naše organizacije. Detaljno ih uvodimo u osnovne stvari koje treba da znaju i pružamo im resurse kojima mogu da se obrate kad god naiđu na izazove. Podrška je posebno važna za ljude koji prvi put ulaze u poslovni svet, a taj proces počinje regrutacijom, nastavlja se kroz onboarding i traje kroz kontinuirani rad na njihovoj karijeri i podršci.
Kao lider za područje Srbije u University Hiring timu NCR Atleos-a, imam veliku odgovornost u pre-onboarding i onboarding procesima za studente koji se pridružuju našim programima: stručnim letnjim praksama za mlađe studente i programom prvog zaposlenja za diplomce i apsolvente. Moj cilj je da se mladi ljudi osećaju dobrodošlo i sigurno, znajući da uvek imaju nekoga kome se mogu obratiti za savet ili smernice. Onboarding sam organizovao tako da studenti prvo upoznaju osnovne procese i prođu kroz administrativne korake započinjanja radnog odnosa. Zatim ih upoznajemo sa ključnim stakeholder-ima koji će im biti od velike pomoći, a sve to kroz zabavan i opušten pristup i druženje. Jedan od glavnih ciljeva onboarding procesa koji pripremam za studente je upravo rad na ličnom brendu i ohrabrivanje da nastave da ga razvijaju.
Uz našu podršku, svaki početak može postati uspešna priča, a svaki izazov prilika za rast i napredak. Verujemo da zajedno možemo graditi svetlu budućnost i inspirisati mlade da ostvare svoje potencijale.
Kada smo kod ličnog brenda – da li je on zaista važan za HR profesionalce i da li imaš neke savete za ljude koji bi želeli smelije da pristupe brendiranju svojih tema i sadržaja?
Mislim da sama činjenica da ljudima na LinkedIn iskačem iz frižidera i ostalih kućnih aparata govori dosta o tome koliko je važan lični brend i koliko radim na njemu. 😄 Verujem da je izgradnja ličnog brenda produžena ruka rada na sebi i ličnog razvoja, ali u poslovnom kontekstu. U eri društvenih mreža, važno je da iskoristimo te kanale za kreiranje sebe kao brenda jer nam to može doneti brojne prednosti. Često čujem komentare poput: „Šta dobijam prisustvom na LinkedIn-u? Trošim vreme i delujem prepotentno ako se hvalim svojim uspesima.“ Dok ova percepcija nekada može biti tačna, sve zavisi od našeg pristupa. Kreiranje brenda pomaže nam da izgradimo sliku o sebi kao profesionalcu, a istovremeno doprinosimo employer branding-u zajednice kojoj pripadamo. Lično brendiranje ne treba shvatati kao hvalisanje, već kao predstavljanje naših doprinosa kroz znanja i veštine. Izbegavajmo narative poput: „Ja sam najbolji!“ ili „Da nije mene, kompanija XY nikada ne bi uspela!“ jer to stvara negativnu stigmu oko ličnog brenda.
Kada kreiramo lični brend, moj savet je da ističemo vrednosti koje donosimo svojim delovanjem i rezultate koji pokazuju naš uticaj na promene. Kao neko ko je aktivan na LinkedIn-u i Instagram-u, trudim se da kroz svoje postove ističem ljude sa kojima sam radio i kroz timski narativ demonstriram sjajne stvari koje smo postigli, uz osvrte na moje lične doprinose. Ponekad se pohvalim ličnim uspehsima, jer su oni deo mog brenda, ali pazim da to ne bude napad egoizma ili simptom „božanskog sindroma“.
Na kraju, želim da prenesem poruku da je kreiranje ličnog brenda prelepa avantura samoistraživanja, rada na sebi, analiza ličnih potreba i pravljenja plana usavršavanja. Mi smo najvažniji projekat u svom životu i treba da mu pristupimo bez straha. Jedina prepreka koju možete imati ste vi sami. Kada odlučite da budete aktivni na društvenim mrežama, nosite odgovornost kao uzor drugima. Pravilo „i loš marketing je dobar marketing“ ovde ne važi, osim ako ne želite da budete brendirani kao loš profesionalac. Pazite šta pričate, kako pričate, budite iskreni i konzistentni u svojoj online i offline personi. Hrabro napred, verujte u sebe, takmičite se samo sa sobom i ne upoređujte se sa drugima. Građenje ličnog brenda može ubrzati dolazak do željenih pozicija ili saradnji, jer jačina brenda čini vaše rezultate vidljivijim. Naravno, lični brend nije dovoljan sam po sebi, ali može značajno pomoći u napredovanju.
Kada bi tvoja ličnost zapravo bila kompanija, kako bi ona izgledala i koje bi uopšte benefite nudila?
Uh, ovo pitanje me zaista inspiriše! Moja idealna kompanija bila bi razigrana, bez ikakvih predrasuda prema polu ili pripadnostima bilo koje vrste – jedini kriterijum bio bi kvalitet i veštine koje zaposleni donose. Poštovali bismo svako mišljenje i radili na osnaživanju jedni drugih. Benefiti bi uključivali stalne mogućnosti za usavršavanje jer bih, kao kompanija, puno ulagao u razvoj svojih zaposlenih. Takođe, pružali bismo besplatne psihoterapije kao oblik brige o mentalnom zdravlju. Svaki zaposleni dobio bi „krila“ na samom početku, kako bi slobodno mogao da istražuje svoju kreativnost i ideje, te ih pretvara u sjajne, strukturisane projekte. Slavili bismo razlike među nama i ohrabrivali svakoga da bude ono što istinski jeste. Možda ovo zvuči kao utopija, ali čvrsto verujem da je moguće ostvariti ovakvu viziju!
