Iako deluje da su sportska i biznis psihologija neki daleki rođaci, mogu da potpišem da će u budućnosti njihova povezanost biti tema 82% novih studija o tome kako zapravo iskoristiti znanja i principe iz jedne oblasti u drugoj, za postizanje boljih rezultata. Zamislite koliko samo sličnih tema istražuju i jedna i druga, ustvari koliko zajedničkih imenilaca imaju: postavljanje ciljeva, jačanje psihološke pripadnosti timu i kolektivu… razvoj liderstva, unapređenje motivacije, upravljanje stresom…
Kako se i sama bavim godinama i svim ovim temama na radionicama i obukama iz lideršipa, a paralelno se bavim i sportom, shvatila sam koliko su sportska i biznis psihologija zapravo srodne discipline, a čini mi se nekako malo povezane u praksi. Zato je moja mala misija da te veze dodatno ojačam i istražim razne principe iz sportske psihologije, koji mogu biti značajni orijentiri na putu ka biznis uspehu, kako pojedinca, tako i poboljšanju organizacione efikasnost svake firme, od mikro do velikih sistema.
Dok u sportu psihologija igra ključnu ulogu u razvoju mentalne izdržljivosti sportista, fokusa i samopouzdanja, sa druge strane, u biznisu, psihologija može dodatno da pomogne zaposlenima i liderima da ostanu motivisani, da donose racionalne odluke i prevaziđu brojne unutrašnje prepreke, da bi pokrenuli promene. Izdvojila bih neke principe iz domena sportske psihologije, za koje smatram da mogu da pokrenu lavinu promena u savremenom poslovanju, pre svega razvoju liderstva, upravljanju stresom, izgradnji kohezivnih timova.
Evo na primer, tehnika vizualizacije, koje sportisti koriste da bi zamislili kako prevazilaze prepreke na putu ka uspehu, može se lako primeniti u poslovnom okruženju. Recimo za projektovanje uspešnog liderskog mindseta, ili za preduzetnike koji se lome da li da krenu tim putem.
Teško da postoji jači motivacioni pokretač od zamišljanja uspešnog sebe u novoj ulozi i vizualizacije kako taj novi JA izlazi na kraj sa raznim izazovima i stresom.
Sve uspešne ljude, bilo da su lideri ili specijalisti u svojim oblastima, razlikuje od onih manje uspešnih, pored stručnih znanja, zapravo sposobnost za kontinuiranim ulaganjem energije i volje da se istraju na trnovitim poslovnom putu.
Zato je paralelno sa razvojem AI alata, od ključne važnosti raditi na tehnici jačanja psihološkog kapaciteta i izdržljivosti pojedinca. To je input za sve kompanije, kako da ne promaše sa investicijom u razvoj zaposlenih, šaljući ih samo na stručne obuke.
Zatim timski rad, koji je ključan u sportu, jednako je važan i za organizacionu kulturu svake kompanije. Zato je od velikog značaja baviti se osnaživanjem timova na radionicama, prihvatanjem različitosti i integracijom različitosti kroz timski rad, a u tome su sportisti zaista sjajna inspiracija i demonstracija da su čuda moguća, kada je tim dobro uigran.
Zatim, tehnike kontrole stresa, kao što su mentalni treninzi i tehnike autoregulacije, pomažu zaposlenima da zadrže pribranost i fokus pod pritiskom, da ne reaguju burno, već da zadrže emotivnu samokontrolu.
Aktivna briga o mentalnom zdravlju je postala imperativ modernih kompanija koje brinu o zaposlenima. Mogu da posvedočim da se i kod nas sve češće organizuju različiti wellbeing programi, na kojima i ja sa raznim polaznicima diskutujem o tome kako da izgrade zdrave navike i psihološku otpornost, a kao inspiraciju za promene, koristim upravo primere iz sveta sporta.
Raduje me što vidim da savremeno poslovanje sve više prepoznaje značaj ovih principa i što u svetu, sve više kompanija primenjuje baš ove principe za poboljšanje individualnih performansi i organizacione efikasnosti. Verujem da će se i kod nas još više raditi na prepoznavanju važnosti ovih tema i organizovati još više psiholoških radionica na kojima ćemo da naučimo od sportista kako prevazići razne lične izazove, a i međusobno se povezati na autentičan način i na bazi te povezanosti, izgraditi snažniju i zdraviju organizacionu kulturu, u kojoj će svako imati svoje mesto i moći da ostvari svoje potencijale.
