Kada se iskustvo u novinarstvu, komunikacijama i employer branding-u spoje sa slobodom i rastom kao vrednostima, zatim začine sa ljubavlju prema putovanjima i tome se doda edukacija za psihoterapeuta dobija se priča Teodore Stojšin, Employer Brand Senior-a u kompaniji Kiwi.com.
Teodora, kako je izgledao tvoj karijerni put?
Zvanično je počeo tokom studija kada sam uveliko radila i volontirala u oblasti medija, pisanja i komunikacija, ali, najveći skok se desio kad sam se preselila u Češku pre 6 i po godina da radim za Kiwi.com. Tada je to bio startup, a danas slavi svetsku slavu. Ja sam, za to vreme izmenjala 5 pozicija u travel consulting-u, internim i strategijskim komunikacijama, i employer branding-u, gde sam i dalje. Nezvanično bih rekla da je moj put ipak počeo još u srednjoj školi kad sam počela da zarađujem prvi novac, pa i dok sam tokom studija putovala i radila u Grčkoj, na Malti, Majamiju, sve dok se nisam preselila u Češku nakon završenog mastera. Mislim da se tad već dosta stvari izmenjalo u meni samoj da bih uopšte bila spremna da taj put koji me je čekao u Češkoj.
Doduše, pre 2 godine sam upisala edukaciju za psihoterapeuta i to je sfera u koju sam maksimalno zaljubljena i gde imam mnogo prostora da spojim i psihološko znanje sa employer branding-om u svojim konsultacijama za kompanije. Tako da, rekla bih da je moj karijerni put sad tek u piku.
Koja iskustva su najviše doprinela tvom razvoju i interesovanju za employer branding? I da li bi mogla da izdvojiš neophodnu osobinu (ili veštinu) za bavljenje ovim poslom?
Mnogo je aspekata uticalo da odem u smeru u kojem sam otišla, mojim veštinama je najpre donelo to putovanje i rad u drugim zemljama, a nakon dolaska u Češku je nastao rolerkoster upijanja novih iskustava, i širina. Nas u HQ radi preko 1000 i to preko 65 različitih nacionalnosti. Zamislite tu razmenu kultura! Prosto, neophodno je svakodnevno prilagođavanje i otvaranje za novo i drugačije.
Pored toga, desetine i desetine edukacija koje su mi bile na dlanu, a ogromni rast sam dostigla i u radu i mentorstvu sa najvećim stručnjacima koji su bili ili su došli iz kompanija poput UBS, Booking.com, Nestle, Red Hat, Deutsche Bank itd, pa konferencije po Evropi i slično. Employer branding je nekako prirodno došao kao interesovanje nakon godina rada u komunikacijama, bio je konkurs za tu poziciju na kojem sam pobedila i zapravo sam bila prva koja je počela da se time zvanično (full time) bavi kod nas.
A što se tiče veština, smatram da je employer branding dosta složena sfera iako isprva deluje jednostavno. Mnogo zavisi od pozicije osobe, da li je junior, medior, senior, menadžer, head i slično. Teško mi je da kažem jednu veštinu ili osobinu, ali ako je jedna, to bi bila želja za unapređenjem / rastom.
Generalno, mislim da je za employer branding bitan skup, sa jedne strane, strategijskog razmišljanja i sposobnosti razumevanja biznis ciljeva na globalnom nivou, ali i biznisa, branding-a i timova u celosti, zajedno sa kreativnošću, veštinama komunikacije, visokog nivoa empatije, i emocionalne inteligencije sa druge strane. Mnogo je važno duboko razumevanje Diversity & Inclusion sfere takođe. Naravno, važne su i one “klasične” veštine poput project management-a, stakeholder management-a, prilagođavanja, pregovaranja, i slično. Osoba ne mora da poseduje sve ove veštine na najvećoj skali, jer to sve zavisi od pozicije i sklopa zaduženja, ali smatram da treba da teži učenju i savladavanju jer kako raste osoba, tako raste i brend poslodavca.
Šta ti je do sada bio najveći izazov u karijeri, a šta smatraš najvećim uspehom?
Ne bih rekla da je ijedan izazov bio težak toliko da je ostavio velik trag sam po sebi jer se promene dešavaju konstantno i izazov mi je u opisu posla :D. Obično su mi najteže padali izazovi na poslu zajedno sa drugim životnim okolnostima. Na primer, početak kovida i dobijanje pozicije u employer branding-u plus organizacione promene u kojima mi je izmenjen tim, promenjeno 3 menadžera u godinu dana, zadobijanje poverenja ne samo njih nego i celog menadžmenta, i sve to uz svu onu usamljenost i strah u “stranoj zemlji”, s početka kovida.
Što se tiče uspeha, najveći mi je možda baš ta činjenica da sam izgradila radnu atmosferu po mojoj meri jer, već dugo sam jedina u employer branding-u i imam slobodu da smišljam šta želim da radim, kako želim, i odakle želim. A do tog uspeha sam morala da nanižem stotine manjih uspeha, puno rada, učenja i edukacija, fejlova i peglanja fejlova, brdo uspešnih, ali i pauziranih projekata i slično.
Da li bi mogla da izabereš svoj omiljeni EB projekat? Kaži nam nešto više o tom projektu i zašto je zauzeo prvo mesto u tvom srcu? 🙂
Omiljeni deo posla mi je onaj najviši cilj, glavni projekat – promena celokupnog mindset-a i uvrstavanje employer branding-a u puls organizacije koji se posle širi lokalno, pa i globalno, u timove i pojedince, gde su zaposleni ti koji su advokati i ambasadori. Oni na taj način grade i sebe i organizaciju i tako je employer branding uključen, ali prirodno i duboko, u svaku poru. I taj projekat i njegovo održavanje traje zauvek verovatno…
Ne radim odavno na sitnim dnevnim zadacima jer su mi ultra dosadni, i motiviše me ta celokupna slika employer branding-a i njegovo uklapanje sa celim biznisom.
S tim u vezi je pravljenje strategije i planiranje kako do toga doći, a uživam puno u projektima za unapređenja iskustva kandidata tokom procesa zapošljavanja, osmišljavanje kvalitetnih materijala za njihovo privlačenje koji su inovativni na tržištu, zatim, rad sa ekspertima koji su voljni da dele thought leadership savete i slično.
Kada bi tvoja ličnost zapravo bila kompanija, kako bi ona izgledala i koje bi uopšte benefite nudila?
Moje najveće vrednosti su sloboda, unutrašnja harmonija i rast i ako se prešaltamo na kompaniju, bila bi građena na tim temeljima. Kultura firme je alarmantno važna i da budem precizna, pod time ne mislim (samo) na organizaciju tim bildinga, besplatno voće i sokiće, druženja, masaže na radnom mestu, popuste na spa centre i sl, kultura firme je mnogo dublja stvar. Oko sebe bih okupljala samosvesne, autentične i vredne ljude koji su otvoreni dovoljno za prihvatanje i razumevanje sebe, ali ljudi i pojava oko sebe. Smatram da je izuzetno važno davanje slobode ljudima da zaista budu to što jesu, bez osude, davanje slobode da rade kad, kako i odakle žele, kao i obezbeđivanje resursa za njihov napredak.
Ali, verujem i da bi ovakav koncept trebalo da bude pažljivo osmišljen jer bi ovaj opis mogao da zvuči suviše katarzično. Posao nije porodica i ne treba da bude i pomalo me plaši građenje employer brand-a pod parolama “mi smo jedna velika porodica”. Okupljanje oko vrednosti je jedno, ali prelazak granica između odnosa kolega u odnose u porodici nije nešto što je zdravo održivo na duge staze.
Molim te podeli sa nama linkove do tvojih onlajn mesta na kojima voliš da provodiš vreme i tražiš inspiraciju.
Što se tiče samog posla u employer branding-u (za razliku od posla psihoterapeuta), više sam tip koji uči gledanjem, slušanjem i radom direktno sa ljudima. Rekla bih da se tako najbolje uči, ali svakako da pratim trendove uporedo samo ne baš redovno. Na primer, inspiriše me Googlov, Netflixov ili Navan employer brand, koji pratim na društvenim mrežama i njihovim sajtovima, zanimljiv mi je i H&M brend na primer. Zatim, tu su The Employer Branding Podcast, Employer Branding Institute, HR Exchange Network i slično, pratim rad Emily Firth sa kojom sam i kratko sarađivala, Bryan Chaney, Jennifer Newbill, neke češke autore ili događaje na češkom i slično.
