Da li ste čuli da će veštačka inteligencija uskoro moći, da unapredi organizacionu kulturu i employer branding bilo koje organizacije i to na jedan klik?! To će dalje dovesti do ukidanja radnih mesta u sektorima HR-a i employer branding-a, jer će puno toga biti robotizovano, a broj ljudi u tim sektorima sveden na minimum. Takve priče se u zadnje vreme sve više čuju u HR zajednici i bude neku nelagodu, koja sve više i više provejava.
Da bih pomogla drugima da sa malo više vedrine gledaju na te teme, našalim se i pitam: „Dakle, to znači da će biti iskorenjen površan odnos zaposlenih prema poslu, zapošljavanje će biti 100% u skladu sa vrednostima organizacije, a imidž poslodavca toliko usavršen, da će sve firme dobiti nagradu za najboljeg poslodavca godine, pa će ona biti ukinuta?“ Šalu na stranu, verujem da je važno da razumemo kakav uticaj veštačka inteligencija ima na HR i employer branding sektor, da bismo što više uzeli stvari u svoje ruke, a ne mistifikovali i paničili. Ovako, lično cenim da će veštačka inteligencija nesumnjivo da postane sve važniji faktor u unapređenju efikasnosti rada i HR i EB sektora, usled mogućnosti za raznim automatizacijama procesa, optimizacijama zadataka, brzoj obradi brzo prikupljenih podataka, a ono što joj daje supermoć je prediktivna analitika.
Sve će da bude brzo, agilno, kvantifikovano i unapred proračunato. SVE! MAL-TE-NE! 😊 Zamisli da na klik možeš da dobiješ u milimetar tačne proračune raznih performansi, vezanih za troškove, budžete, uštede, „čovek-sate”, učinkovitost obuka… Već danas je toliko toga vidljivo u realnom vremenu, a postavlja se pitanje kako će tek biti.
Hajde da za primer uzmemo procese regrutacije i selekcije. Tu već danas „vlada“ automatizovan skrining CV-jeva, a korišćenje robota u samim procesima intervjuisanja i ocenjivanju podobnosti kandidata za konkretnu poziciju. AI se sve više konsultuje i za kreiranje atraktivnih i ciljanih oglasa za posao, da bi se privikla konkretna ciljna grupa.
Međutim, veštačka inteligencija se tu ne zaustavlja, širi svoj uticaj i dalje i „uzima sve veću ulogu“ i u procesima upravljanja promenama, razvoja organizacione kulture, ili employee engagement-a.
Zamislite koliko je već sada moćna ta čuvena prediktivna analitika (a koliko će tek biti) u analizi raznih individualnih potreba zaposlenih (za napredovanjem, promenama karijere…) ili u proceni rizika od napuštanja firme itd. A koliko to posle pomaže HR timovima da proaktivno deluju u cilju zadržavanja talenata ili poboljšanju zadovoljstva zaposlenih!
Takođe, AI će da igra sve važniju ulogu u izgradnji i jačanju employer brandinga digitalnog doba: na primer u optimizaciji strategija za društvene mreže zarad promocije employer brenda i privlačenju top talenata… Niko kao veštačka inteligencija ne može tako tačno analizirati tržišne trendove i ponašanje ciljne publike na društvenim mrežama, te na bazi tih rezultata pomoći kompanijama u kreiraju sadržaja koji privlači idealne kandidate.
Znam, znam, deluje sve malo zastrašujuće, jer postoji bojazan da će veštačka inteligencija toliko da uđe u svaku poru sistema, da će totalno da minimizira i poništi ljudski faktor. A da li je to baš tako? Delimično da, ali ne možemo da gledamo samo ono negativno, bez istovremenog sagledavanja pozitivnih posledica.
Pa evo kako ja to vidim.
Smanjiće se manuelni rad, koji oduzima previše vremena, greške u odlučivanju će biti svedene na minimum i lakše ćemo dolaziti do najboljih rešenja, jer ćemo na klik dolaziti do ideja, alternativa, predloga inicijativa, sa proračunom uspešnosti realizacije. AI možda čak i uspe „u dlaku“ da izračuna ROI vezano za razne HR i EB projekte, što ja do sad još nisam videla da je iko uspeo. 😊
Zahvaljujući svemu tome, svi mi koji se bavimo ljudima, ćemo imati priliku da se više bavimo suštinskim temama, ljudima kao takvim, umesto brojkama, proračunima, nagađanjima oko ROI…
Da li ćemo moći kulturom organizacije ili employer branding-om da upravljamo na klik, pa postanemo suvišni u tim procesima – to je nemoguće. Ljudi će zauvek imati svoje otpore, dileme, vrednosti, uverenja, koja će da donose sa sobom u radno okruženje, i to će zauvek da bude tema promena, koja zahteva rad sa čovekom prekoputa „1:1“. Baš tu nam AI malo može pomoći. Teško da može da uđe u našu glavu i umesto nas prešteluje naš pogled na svet. Zato će nam zauvek biti potrebni ljudi koji imaju „žicu“ da se bave drugima, da ih razumeju, usmeravaju, vrše pozitivan uticaj.
Ukratko, ono što vidim kao veliku vrednost promena koje veštačka inteligencija nosi, jeste to što će konačno postati jasna nedvosmislena povezanost, međusobna uslovljenost i sinergija dva sestrinska sektora, HR-a i employer branding-a. Evo na primer: moći ćemo da pratimo povezanost employer branding recruitment kampanja na društvenim mrežama, sa učinkom novozaposlenih posle, na primer, 6 meseci (primenjenih nakon te konkretne kampanje). Sa druge strane sa tim ćemo moći da povežemo uspešnost onbording-a, kao i da pratimo u kojoj meri su ti novozaposleni promoteri one organizacione kulture kojoj težimo. Na kraju, sagledaćemo koliko se sve to reflektuje na brend poslodavca, odnosno da li je dovoljno jak da privuče nove generacije mladih, spremnih da menjaju svet.
Dakle, mi možemo da razmišljamo apokaliptično kako će nas veštačka inteligencija jednog dana izbaciti iz igre, a možemo da joj uđemo u sistem i razumemo koliku moć može i ne može da ima, kako u biznisu, tako i pre svega nad nama samima.
