Kao i svaki ekspert u svojoj oblasti, tako sam i ja početkom ove godine sela da istražujem i proučavam kakve su okolnosti na tržištu, i šta treba da budu fokusi internih komunikacija. I tamo negde u februaru ili martu napisah jedan post za LN i Insta pod nazivom: “mojih 5 fokusa u IK za 2023”.
Kada me je Angelina podsetila na rok za tekst 😊, hvala joj na strpljenju, vratila sam se na taj post iz čiste potrebe da budem dosledna sebi, ali i sa idejom da napišem ovaj tekst na temu jednog od tih pet fokusa.
Međutim, čitajući šta sam mudro sve sročila početkom godine, shvatila sam da želim da pišem o svih 5, ali pod okriljem jedne teme koja se prožima kroz sve – komunikacija sa zaposlenima u vreme krize i koliko je ona presudna za njihovu psihološku stabilnost na poslu.
Godinama već živimo sjedinjeni sa krizom. Od pandemije, preko recesije, ratova, inflacije, nasilja u društvu, tihih otkaza, masovnih otpuštanja… Dakle, briga, neizvesnost i strah postali su naša svakodnevnica, kako kod kuće, tako i na poslu.
Ako gledamo iz ugla zaposlenih trenutno je aktuelna čitava lepeza briga. Od opštih društvenih, kao što su briga za zdravlje i bezbednost naše dece i bližnjih, do onih poslovnih: da li je kompanija za koju radim okej, da li će povećanje zarade biti dovoljno, da li će ga uopšte biti, da li želim da ostanem da radim u ovoj kompaniji ako ukinu remote work, da li ću uopšte imati posao do kraja godine?
Bilo da tvoja kompanija prolazi kroz konkretnu biznis krizu i bori se za opstanak ili je samo pod opštom napetošću društveno-tržišnih okolnosti, zaposleni su pod tenzijom i to može da ima značajne posledice po njih kao pojedince, timove, pa i ceo kolektiv. Psihološka napetost je nešto što danas manje-više svi osećamo, a to nas čini manje efikasnim, strpljivim, saradljivim i motivisanim.
Kada ovo sagledamo, u 2023. wellbeing je dobio jednu potpuno novu dimenziju. To više nije samo da se zaposleni bave sportom, da imaju alate da se izbore sa stresom i konfliktima na poslu, da zdravo jedu ili idu na redovne preventivne preglede. Psihološka podrška je ključna.
Neću vam savetovati da otvorite psihološko savetovalište za zaposlene, niti verujem da je ovo univerzalno rešenje. Kao komunikator, duboko verujem u moć komunikacije, jer sam mnogo puta iznova bila svedok koliko ona može da unapredi živote ljudi i kompanija za koje oni rade. Posebno u krizi. Zato ću vam savetovati da, u ovim dosta turbulentnim vremenima, svoje napore usmerite da stvorite otvorenu, redovnu, dvosmernu i transparentnu komunikaciju sa svojim zaposlenima.
Zašto? Uloga komunikacija u krizi ima nekoliko nivoa: informisanje zaposlenih, smanjenje neizvesnosti, izgradnja poverenja, međusobno povezivanje, jačanje motivacije i osnaživanje saradnje. Kada je vaš tim informisan i povezan, oni se pre svega osećaju sigurnije, počinju da rade zajedno na kohezivniji način i, zapravo, na kraju, oni su ti koji pomažu biznisima i zajednicama da prevaziđu krize.
Kako se Empple bravi employer branding-om, nameće se pitanje: kako komunikacija u krizi utiče ne EB? U potpunosti. Ukoliko ste poslodavac koji ne pruža podršku zaposlenima i u krizi, niste im oslonac i “mirna luka” da li će vaš EVP imati smisla?
Evo par saveta KAKO-DA efikasno komunicirate sa zaposlenima u krizi:
- Reagujte odmah na aktuelna krizna dešavanja u kompaniji, na tržištu ili u društvu. Ukoliko neka vest ili dešavanje utiče na vaše poslovanje i zaposlene, adresirajte to pitanje odmah, bez odlaganja. Komunicirajte jasno i obavezno sa osvrtom kako to utiče na vašu kompaniju i vaše zaposlene;
Pakujte informacije da budu kratke, jasne i sa činjenicama koja se odnose na sva potencijalna pitanja i nedoumice koje zaposleni mogu da imaju;
Koristite više kanala komunikacije da budete sigurni da informacije stižu do svakog – email, sms, društvene mreže, sastanke, video konferencije, Intranet Portal, rukovodice…; - Budite transparentni jer je to neophodno za izgradnju poverenja i kredibiliteta kod zaposlenih. Važna napomena: tansparentnost ne znači da treba da date sve informacije do najsitnijih detalja 😊, već da pružite i stvorite jasan kontekst i razumevanje situacije;
- Omogućite dvosmernu komunikaciju – pružite ljudima priliku da postavljaju pitanja, podele nedoumice i daju fidbek. Izaberite koji god alat imate na raspolaganju – mejl, rubrika na portalu, call centar, kutije sa pitanjima… Ovde je presudno da dajete odgovore blagovremeno i transparentano. Možda čak i da od toga da napravite i obajvite Q&A sa najčešćim pitanjima zaposlenih;
- Ažurirajte informacije – nije dovoljno samo jednom nešto da kažete i onda “nikom-ništa”. Vraćajte se iznova na temu, dopunjujte informacije po potrebi, radite follow-up;
- Osluškujte zaposlene jer u vreme krize javlja se previše informacija, ali i gomila dezinformacija. One prave “haos” i zato ih ugušite na vreme;
- Slušajte zaposlene – oni će vam najbolje reći kako se osećaju i šta im je potrebno.
Poslednje godine su nam pokazale da moramo aktivno da komuniciramo sa zaposlenima. Svako od nas to radi na svoj način, ali trebalo bi uvek da imamo na umu da to radimo ne samo da bismo ih informisali, već i saslušali, uključili i učinili otpornijim na krizu i promene.
Za kraj, još jedna stvar. Kažu da je “priprema majka Mara”😊. Živa istina, i realno, to važi za bilo koji posao. U komunikacijama to uglavnom znači da ste unapred isplanirali svaki krizni scenario koji može da vam se dogodi i da imate spreman plan komunikacije. Svakako, iskustvo je pokazalo da postoje krize koje nismo mogli ni da sanjamo. Ipak, verujte mi, kada nastane kriza, ako ovo imate, 80% posla ste već uradili u startu.
Ukoliko ovo nemate, pozovite vaše kolege iz komunikacija. I ne zaboravite, uvek se stavite u “cipele” vaših zaposlenih pre nego što nešto komunicirate. U ovom slučaju, zapitajte se kako biste se vi osećali da u vreme krize i neizvesnosti nemate informacije i živite u mraku ili još važnije, šta biste želeli da znate?
